---

Kutjevački mlinovi 

Svi stariji Kutjevčani

svoju rijeku zovu Rika, 

a tvore je uz Remetsku, 

Velika i Mala rika. 

 

Od tri gorska potočića

rodila se lipotica

i postala u svom slivu 

važna žila kucavica. 

 

Na njezinim brzacima, 

izmeđ’ joha i vrbica, 

vridni Šokci sagradiše

deset krasnih vodenica. 

 

U njima je Šijak mlio

zlatno zrnje krušnog žita, 

da mu čeljad i dičica 

zdravog kruha budu sita. 

 

Kad Šijaci, kao guske, 

pomodarstvu podlegoše, 

svi mlinovi klopotari

klopotati prestadoše. 

 

Potiho su nestajali 

iz te male zlatne rike, 

bez odjave i zapisa, 

bez ijedne drage slike. 

 

O značenju tih dragulja, 

kutjevačkih ljepotana

nigdi nisu ni dva slova, 

njima u čast, zapisana.

 

A narodna priča kaže:

što je pero propustilo, 

ne može se dokazati

da se ikad dogodilo. 

 

Da se spasi što se dade, 

sad se, mili, razmilite

i podatke o prošlosti

svog Kutjeva prikupite!

 

Na vama je, Kutjevčani, 

da sramotu operete

i lipotu zavičaja

do oltara uzdignete. 

 

U tom će vam pripomoći 

vaši stari suseljani. 

Požurite, pitajte ih, 

izmiču im radni dani. 

 

Oni će vam pokazati

točna mista tih mlinova

i nabrojit’ užitnike

sve do dičnih pradidova. 

 

Žalosno je što nam preci

zlatnu Riku ogoliše, 

mlinovi su zavridili

da s’ o njima roman piše. 

 

Mlinovi su Šijacima 

nekoć bili ponos, dika. 

Da su danas u pogonu, 

bila bi to krasna slika. 

 

Kutjevom bi klopotalo

niz tvornica bez dimnjaka, 

u okružju starih šuma

vazda punih čistog zraka.   

                                                                                                                           Mijo Matezić